..::: Capoeira Asocijacija Srbije :::..
BEOGRAD - NOVI SAD - SUBOTICA - NOVA PAZOVA - FUTOG - SREMSKA MITROVICA - ŠABAC - SMEDEREVO - KRAGUJEVAC

Home / Capoeira

Istorija

Godine 1500, Portugalci, vodeni istrazivačem Pedrom Alvezom Kabralom, dolaze u Brazil.Jedna od prvih akcija pridošlih kolonista bila je asimilacija lokalnog stanovništa, brazilskih indiosa sa ciljem da se opskrbe robovskom snagom. Ideja sa korišćenjem indiosa kao robovske besplatne radne snage pokazao se kao promašaj. Indiosi su u zarobljenistvu brzo umirali ili su bezali duboko u Džungle i šume Brazila. Tako Portugalski kolonisti počinju da dovoze robove iz Afrike. Sa druge strane Atlantika, slobodni muškarci i žene su bili hvatani, ukrcavani na tovarne brodove i bili poslati na svoje putovanje bez povratka, koje je za većini značilo život u lancima. Afrikanci su prvo dovodjeni u stotinama a zatim u hiljadama. Sa sobom su donosili svoju kulturu, različitu od Evropske. Kulturu koja nije bila skupljena u knjigama i muzejima, nego češće u njima samima, telu i duši ,kultura koja je prenosena sa oca na sina, sa kolena na koleno generacijama. Tu su bili Kandomble, njihova religija, birimbao-muzički instrument, vatapa-hraba i mnogo drugih stvari koje su ukratko činile njihov način života.



Koreni Capoeire, bili oni afrički ili brazilski, danas predstavljaju kontroverzu. Različite i suprotne teorije egzistiraju u pokušaju da objasne kako je sve počelo. Rani dani Capoeire su Obavijeni misterijom, mali broj dokumenata je sačuvan iz tog perioda i moze se reći da su istraživanja tek započeta. Capoeira je sinteza nastala na Brazilskom tlu naj verovatnije u Salvadoru, glavnom gradu Baije u periodu ropstva tokom 19 veka. Sve teorije koje ukazuju na to da je nastala na tlu Afričkog kontinenta su ostale u domenu spekulacija i ne mogu se uzeti za ozbiljnije tvrdnje pri tome ne želeći da umanjimo doprinos Afričke kulture i doseljenika na stvaranje Capoeire. Razvijala se ona i u drugim delovima Brazila, naročito u Rio de Janeiru i Resifeu, gde se održala prevashodno u svom širovijem borilačkom obliku za razliku od Baije. Istorija Capoeire se moze podeliti na tri perioda : period ropstva, period marginalizacije i period osnivanja Akademija.

Period ropstva

Računa se da je u Brazil iz Afrike stiglo izmedju 2 i 3 miliona robova za potrebe rada na plantažama sećerne trske i duvana. Ubrzo robovi postaju svesni činjenice da njihov status prinudne radne snage neće biti promenjen nikad i počinje da se javlja revolt. Revolt kulminira pobunom na Plantaži u Baiji gde 40-tak robova organizuje pobunu i u sukobu pobija sve bele stanovnike plantaze. Nakon toga odlaze duboko u Džunglu i osnivaju jedno od nekoliko naseljapoznatijih kao ''Quilombos''. Najveće naselje tog tipa koje su osnovali odbegli robovi bio je Palmares, brojao je oko 20 hiljada stanovnika i održao se skoro ceo vek. Postojanje takvih naselja čiji stanovnici su silažili u kolonijalne delove radi trgovine, često je ohrabrivao još više robova da se odluči za bekstvo sa plantaža i ozbiljno je podrivalo uticaj Kolonije. Bilo je više pokušaja da se kaznenim ekspedicijama razore takva naselja i vodjene su velike borbe u kojima je sam gerilski način odbrane tih stanovnika počeo da se naziva Capoeira.



Oko 1814 godine, Capoeira i druge forme izrazavanja Afričke kulture su bile pod represijom i zabranom od strane robovlasnika i vladajućih slojeva. Do tada, one su bile dopustane i ohrabrivane ne samo kao način da se popusti konstantan pritisak ropstva kom su bili izloženi već i da se istaknu različitosti izmedju samih robova koji su bili iz različitih Afričkih grupacija po sistemu "zavadi pa vladaj" jer su često te grupacije medjusobno bile u ratnim odnosima. Dolaskom portugalskog kralja Dom Joaoa VI i njegovih zvaničnika, povlačeći se iz Portugala nakon invazije francuske 1808 godine, stvari se menjaju. Pridošli zvaničnici shvataju značaj potpunog potiskivanja njihove kulture sa ciljem potpune dominacije i Capoeira počinje da biva proganjana selektivno u procesu koji će kulminirati donošenjem zakona o njenoj zabrani donetim 1892 godine.

Zašto je capoeira bila zabranjivana, ima više motiva: -davala je svojim praktičarima osećaj pripadnosti, -razvijala je samopouzdanje, -stvarala je male kohezione grupe, -praktikovanje je od njih činilo opasne i sposobne borce, potencijalnu pretnju i izvor pobune, -često su se robovi povredjivali radeci Capoeiru što sa ekonomskog aspektanije bilo poželjno. Sami robovlasnici verovatno nisu bili svesni svih tih aspekata ali intuicijom koja je dolazila od vladajućeg režima i sami su osetili da tu nešto nije kako treba. Kako se capoeira tada praktikovala? U Rio de Janeiru i Recife-u , se praktikovala u svojoj nasilnoj formi, u Baiji je već imala oblike ritualne Borbene igre jer su u njoj bili apsorbovani još neki elementi Afričke kulture. Nekada je praktikovana krisom a nekad u javnosti u nameri da se utiče na ukidanje zabrane. Capoeira u to vreme je imala malo sličnosti sa Capoeirom koja se praktikuje danas ili u poslednjih sto godina. Razaranjem slobodnih naselja velik broj robova ponovo biva prisiljen na rad na plantažama. Jedini dan kad se nije radilo, nedeljom kad se odlazilo u crkvu, bio je dan kad su robovi mogli da se posvete sebi. Tada se radila Capoeira, igralo i pevalo. Tu negde muzika postaje sastavni deo praktikovanja, što delom da bi se prikrilo vežbanje i održavanje veštine borbe što delom činjenice da je muzika bila sastavni deo mentaliteta robova.

Ukidanje Ropstva

Potpisivanjem zlatnog zakona 13 maja 1888, koji je ukinuo ropstvo, Socijalno ekonomski uslovi nisu pružili mnogo mogućnosti bivšim robovima za opstanak. Velik broj njih odlazi u gradove gde se stvaraju favele. Capoeristi sa svojim borbenim sposobnostima, samopouzdanjem i iskustvom u konfliktnim uslovima i razvijenom svešću i individualnoscu lako se nalazio i snalazio sa druge strane zakona a i Capoeira sa njim. U tim favelama capoeristi formiraju bande koje kontrolišu crno tržiste,prostituciju i protok droge, takodje često bivaju politički angazovani kako bi uticali na klimave uslove u državnom sistemu i održavali nestabilnu situaciju u zemlji. U baiji sa druge strane, Capoeira je nastavila da se razvija kao borbena igra i Birimbao zauzima centralnu ulogu, kao instrument koji kontroliše mesto okupljanja, mesto koje je uvek bilo daleko od očiju javnosti.

Daleko od očiju javnosti, kažemo zato što je već u tom periodu Capoeira zvanično bila stavljena van zakona prvim ustavom Brazilske republike iz 1892 godine. Poznato je vise različitih zabrana i oblika kaznjavanja iz zakona koje se odnose na one koji budu bili uhvaćeni kako se bave Capoeirom. Stižemo u 1900 –tu godinu... U Riu, Capoerista je bio "Malandro", nasilnik i kriminalac-bio on belac ili crnac, stručnjak za ulicnu borbu prsa u prsa, goloruk ili uz pomoc hladnog oruzija. U Recife-u, capoeira počinje da se povezuje sa gradskim muzičkim družinama. U vreme karnevala. capoeira Borci su vodili muzičare kroz ulice grada i kad god bi se susrele sa drugom capoeira bandom, krvoprolice i neredi su bili česta pojava. Odluka vlasti da izbrišu Capoeiru sa ulica Brazila bila je veoma odlučna. Tadašnje vlasti su angažovale za to čoveka po Imenu Sampaio koji je imao reputaciju naj nemilosrdnijeg Sefa policije u Brazilskoj istoriji. On je bio odlučan u nameri da iskoreni Capoeiru. Interesantna činjenica u vezi njega jeste da je on sam bio izuzetan capoerista i predstavljao je strah za bande. Sampaiovi specijalni policijski odredi su učili capoeiru kako bi mogli da izazovu svoje "protivnike" na njihovom domaćem terenu. Da nije bilo jakog otpora od strane capoerista ali i podrske uticajnih ljudi on bi uspeo u svojoj nameri. Jedan incident je doveo do kraja njegovom nemilosrdnom progonu capoerista. U jednoj akciji uhapsio je čoveka po imenu Juca koji je pripadao visokom drustvu i po kazni trebala je da bude izvšena kazna ekstradicije iz zemlje. To je izazvalo krizu u vladi reakcijom članova predsedničkog kabineta, zato što je Jucin otac bio veoma poznata i uticajna ličnost medju mnogim političarima. Predsednik je sazvao specijalni sastanak kabineta i nakon 18 dana dva vazna člana kabineta su podnela ostavku i Juca je ipak bio proteran. Nakon ovoga očekivan je bila promena u ponašanju capoerista. Na sreću ta promena je bila u njihovu korist. Opozicioni deo vlade je formirala struju crne policije koja je imala za cilj da destabilizuje predsednika. Ova milicija je bila formirana isključivo od capoerista i oni su širili strah i paniku kroz grad gde god bi se pojavljivali. I u trenutku kad je situacija postala kritična, Brazil je ušao u rat sa Paragvajem. Ovi odredi su bili poslati u prve redove i do jučerasnji odmetnici su postali heroji. Taj dogadjaj označava ulazak Capoeire u novu fazu u istoriji. Na početku 20- tog veka, u Baiji, Capoeira je takodje često vidjena kroz prizmu kriminala, medjutim i igraci i igra na ulicama su imali karakteristike koje su se i danas sačuvale. Sprovodjenje kaznjavanja i konfrontacija sa policijom su bili snažni i polako ali sigurno taj oblik je počeo da nestaje u Riu i Recife-u jer je velik broj Capoerista počeo da migrira u druge delove Brazila gde progoni nisu bili tolik osnažni i uskoro se samo u Baiji jos mogla videti. Zakon koji je zabranjivao Capoeiru je bio još jak do 1920, i njeno praktikovanje kao "igre". U svojim skrovistima capoeristi su se trudili da održe tradiciju živom i predstavljajući je kao "nacionalnu igru" učinili su capoeiru prihvatljivijom za socijalni deo zajednice. U tim godinama je bilo uobičajeno za capoeriste da imaju dva ili tri nadimka. Policija je znala sve capoeriste po tim imenima ali nisu znali njihov pravi identite sto je otežavalo njihova hapšenja.

U 1937 godini dolazi do prekretnice, mestre Bimba(1900-1974), jedna od naj značajnijih figura u Capoeira istoriji dobija poziv od predsednika da izvede demonstraciju Capoeire u glavnom gradu. Nakon uspešne prezentacije on se vraća u Svoj rodni grad i sa dozvolom dobijenom od vlasti otvara prvu capoeira školu u Brazilu. Bio je to prvi korak u otvaranju i razvoju nacionalnog identiteta i godinu dana kasnije senat donosi odluku kojom se Capoeira proglasava nacionalnim sportom. Njegova škola se zvala Centro de Cultura fisica Regional Baiano, po kojoj način na koji je on to radio karakterističan po nekim inovacijama u treningu postaje poznat kao Capoeira Regional iako on sam to nikad nije naglasavao. Uveo je sistematičnost u trening, gradaciju po pojasevima, kojom su se razlikovali stariji vežbači, oficijelna oprema u kojoj se vežba kao i neke nove ritmove koji su igru učinili brzom i gde je borilački i sportski duh došao u prvi plan zrtvujući time dosta od nekih tradicionalnih stvari. Uprkos tome njegova škola doživljava pravu eksploziju popularnosti jer capoeiru počinju da treniraju i viši slojevi društva dok je do tad capoeira bila rezervisana za naj nize lestvice drustva. Godine 1941. Mestre Pastinha (Vincent Fereira pastinha 1889-1981) otvara svoju prvu Capoeira školu koja zbog naglasenog postovanja tradicije i negovanja povezanosti sa Afričkim nasledjem postaje poznata kao Capoeira angola škola.

Današnji treninzi

Novi Sad

Dečija grupa tinejdžeri (od 8 do 12 godina)
19:30-20:30 h

Dečija grupa pioniri (od 4 do 8 godina)
18:30-19:30 h

Grupa za odrasle, napredna (12 godina pa na više)
20:30-22:00 h

Sremska Mitrovica


20:00-21:30 h

Subotica

Trening za odrasle
19:00 - 20:00


Created by: Kristijan Bognar.   Design by: Frank.



Error. Page cannot be displayed. Please contact your service provider for more details. (9)